...

Fantastična planeta putuje u daleki Meksiko kako bi zabeležila na koji način se na Jukatanu, na prostoru na kome žive Maje, ovaj narod odnosi prema smrti. I to - na Dan mrtvih. U selu Pomuč se neguje posebna tradicija - čišćenje kostiju svojih preminulih srodnika, njihovo polaganje na novu čistu tkaninu, koja simboliše čistu garderobu, u kojoj će provesti narednih dvanaest meseci.... Vladimir Banić zatim ide u domovinu, svoju Srbiju, na njen istok, gde su običaji prema mrtvima naizgled sličnim onim u Meksiku, kada je kultura sećanja u pitanju. Vlasi koji žive u ovom delu Srbije oblače garderobu kako bi mrtvi na njihovom svetu hodali obučeni, šalju im vodu kako ne bi bili žedni i pale vatre kako bi ih ogrejali. Kako se sprečava da se neko ne povampiri, šta je crna svadba i šta je rajska sveća Banić će saznati u ovom centralnom delu emisije. Na kraju, ekipa odlazi u Holandiju, zemlju u kojoj čak 4% stanovništva umire birajući eutanaziju. Saznaju koliko je u ovoj zemlji prihvaćena, da li sme da bude odbijena onome ko je traži i kakvi se sve uređaji prave da bi osoba mogla da odabere odlazak sa ovog sveta van bolnice.

Život čine male stvari, sitnice koje mogu da nam ga ulepšaju ili zagorčaju. U našim međuljudskim i porodičnim odnosima često previđamo na koji način naše ponašanje utiče na one sa kojima živimo, radimo, kojima smo komšije.... Mislite o sitnicama, jer život nikada nije ni tako lep ni tako ružan kako o njemu mislimo, a svakako je suviše kratak da ga ne ispunjavamo onim lepšim i pozitivnijim sadržajima makar to bile i sitnice. Jedna od posledica potrošačkog mentaliteta koji nas je obuzeo svakako je velika količina garderobe koju nikada nismo obukli. Tomislav se, mada bezuspešno, protivi bacanju stvari.

Priroda istočne Srbije bogata je vodopadima, pećinama, zanimljivim ljudima i običajima. Pećine su svet u kome su naši preci našli prvo utočište, oslikali prvu sliku... i sigurno je zanimljivo kako to priroda stvara neke čudne oblike koji nas podsete na sferu fantastike. Pećine - lepota koja za sva vremena počiva u mraku, večna igra prirode i kamena u kojoj nema pobednika, a ni pobeđenog.... Iskonska želja čoveka da upozna skriveni prostor ukrašen detaljima, formom i harmonijom boja. U današnjoj emisiji priča o Rajkovoj pećini. Mnogi dele mišljenje geologa da je jedna od najlepših u Srbiji, često je nazivaju Homoljskom lepoticom, a nalazi se u blizini Majdanpeka i krije večnu tajnu o srpskom Robinu Hudu. Neobičnu lepotu skriva i Resavska pećina sa svojim poznatim dvoranama stalaktita i stalagmita, sa Predvorjem istorije, gde su pronađeni arheološki artefakti. U emisiji i zanimljivosti iz Gornjačke klisure i manastiru Gornjak, Vrelu Žagubica, Vodopadu Veliki Buk, i drugim prirodnim lepotama istočne Srbije.

Nikola Tesla (1856-1943) jedan je od najblistavijih umova u svetu, koji je čovečanstvu poklonio epohalne izume. Uveo je svet u električno doba, osmislio indukcioni motor, naizmeničnu struju, lasersku i radarsku tehnologiju, daljinsko upravljanje, bežičnu komunikaciju, električne automobile i mnoštvo drugih čudesnih otkrića.... Gospodar munja, pesnik elektriciteta, genije koji je osvetlio svet, tvorac 700 patenata i pronalazaka, blizu 40.000 dokumenata nemerljive naučne vrednosti, nagrađen je Edisonovom medaljom, i počastvovan priznanjem – jedinica za merenje gustine magnetnog polja nosi naziv Tesla. Emisija je rađena u dokumentarističkom maniru i u formi bibliotečke odrednice sažima životni put i delo ovog velikana nauke.

U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

Ovo je trenutak kada morate da pevate iz sveg srca. Ovde nije reč o običnom horu, već o prvom Singapurskom horu sastavljenom od ljudi koji žive sa demencijom i njihovih negovatelja...

„Sasvim prirodno“ je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom.... Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.

U novoj epizodi serijala Zeleni časovnik gledaoci će moći da saznaju šta su naučnici utvrdili o inteligenciji hobotnica, koja životinja se koristi kao pouzdan test za utvrđivanje trudnoće i zašto vilinski konjici spadaju u rekordere po brzini leta. Takođe, dajemo i najnovije informacije o brojnosti beloglavih supova u našoj zemlji.... O mogućnostima jačanja energetske efikasnosti i ulozi energetskih menadžera, razgovarali smo sa profesorkom Mirjanom Stamenić sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. U Srbiji živi čak 66 odsto faune ptica i 43 odsto faune sisara Evrope. Brojne vrste nisu u potpunosti istražene, ali je činjenica da je Srbija područje izuzetnog genskog, specijskog i ekosistemskog diverziteta. Gledaocima, uz pomoć stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode, predstavljamo i kartu biodiverziteta Srbije. Osnovna načela politike životne sredine Evropske unije su: predostrožnost, prevencija i princip po kojem zagađivač plaća. Za primenu tekovina Unije u oblasti životne sredine potrebna su značajna ulaganja, adekvatna administracija i posebni okvir za finansijsko upravljanje i kontrolu. Gledaoce upoznajemo sa pregovaračkim poglavljem 27, koje se odnosi na regulisanje oblasti životne životne sredine.

Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas.... Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Ovako počinje serijal Čovek i kamen sa dvanaest epizoda kroz koje će Vas, sa zanimljivim pričama o kamenu, voditi autor Dragan Milovanović. Većina nas sa nestrpljenjem čeka godišnji odmor, slobodne dane ili vikend da pobegne od grada, gužve, a bogami i ljudi. Divčibare je jedno od popularnih mesta gde se možemo odmoriti. Ali, kada šetate, da li znate, da su stene ispod Vas došle iz utrobe Zemlje sa dubine i do sto kilometara. To su peridotiti izgrađeni od olivina i piroksena. Uglavnom su polomljeni zbog tektonskih procesa kojima su bili zahvaćeni u toku njihovog smeštaja. Zanimljivo je da peridotiti upijaju vodu kada jedan od minerala, olivin, prelazi u serpentin povećavajući ukupnu zapreminu stene. Zbog toga se mora biti obazriv kada na ovim stenama gradite puteve, probijate tunele ili kada se u njima nalazi ruda (hromit, magnetit, magnezit itd.). Struganik je poznato mesto sa velikim brojem majdana pločastog krečnjaka kojim se oblažu kuće ili popločavaju staze. Taorska vrela su lepota koju treba videti. Voda skače sa kamena na kamen delom ga rastvarajući i odmah tu taloži stvarajući bigar, šupljikavu stenu koja se koristi za gradnju kuća. Na Taorskim vrelima je i vodenica u kojoj kupujete brašno na poverenje.

Šta sve pojam glas obuhvata? Koji organi učestvuju u nastanku glasa? Da li je mozak naše treće uho? Koliko je ogledalo Manuela Garsije u 19. veku pomoglo izučavanju glasa? Zbog čega žene više vole dubok muški glas? Hoće li mašinski glas u nama buditi ista osećanja kao prirodni glas? Ali, za razliku od životinja, čovek ima sposobnost govora i može kontrolisati fonacijske mehanizme.... ljudski glas je jedini koji može istovremeno proizvesti reč i ton. Osnovne karakteristike glasa su: visina, intenzitet i boja. Subjektivno ga procenjujemo kao visok, nizak, napet, hrapav, promukao, piskutav i slično. Ta subjektivna nahođenja moguće je objektivno proveriti.

Savremeni način života sa sobom nosi užurbanost, brigu i stres. Premalo je vremena za razbibrigu i opuštanje. Usled toga u našem organizmu dolazi do neravnoteže, koja se najčešće prvo javlja kao blaži psihički poremećaj, a kasnije u zavisnosti od dužine i inteziteta disbalansa, kao teži psihički, ali i somatski poremećaj. Oni mogu ozbiljno narušiti život osobe, a često ostaju nedovoljno prepoznati i lečeni.... Anksiozni poremećaji su drugačiji od normalne zabrinutosti i anksioznosti. Oni su grupa smetnji, koje vas onemogućavaju da se borite sa životnim, svakodnevnim teškoćama i problemima, a mogu se razviti u ozbiljne zdravstvene probleme. Anksiozni poremećaji mogu dovesti do toga da ljudi pokušaju da izbegnu situacije, koje izazivaju ili pogoršavaju njihove simptome. To može uticati na učinak na poslu, školski rad i lične odnose, s obzirom da se manifestuje izbegavanjem raznih socijalnih druženja, putovanja do svakodnevnih situacija i životnih potreba. Ono šro sada spada prema staroj i novoj klasifikaciji u anksiozne poremećaje su fobije, panični poremećaj i generalizovani anksiozni poremećaj koji se definiše hroničnom brigom. Opsesivno-kompulzivni i posttraumatski stresni poremećaji su sada odvojeni, ali imaju određene karakteristike na osnovu kojih su slični prethodnim poremećajima, pre svega povišenu anksioznost i zastrašujuće mentalne sadržaje. Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, ona može biti neprestana, kao kod generalizovanog anksioznog poremećaja ili povremena, kao kod paničnih poremećaja, i situaciono uslovljena kod različitih vrsta fobija. Na fiziološkom nivou to su dobro poznati simptomi: ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićna tenzija, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujanje u ušima. Svaki od anksioznih poremećaja prate određeni misaoni sadržaji koji služe održavanju stanja uznemirenosti, dominantna disfunkcionalna ponašanju su tzv. sigurna i izbegavajuća ponašanja. Tretman anksioznih poremećaja uključuje kognitivno-bihejvioralnu terapiju, kao psihoterapiju izbora i u nekim težim oblicima upotrebu medikamenata. Anksiozni poremećaji su ometajući za osobu i onemogućavaju joj da normalno funkcioniše u svojoj sredini i obavlja svakodnevne obaveze. Ono što je važno, jeste da se uz odgovarajući tretman ovi poremećaji mogu prevazići, a kao i za sve vrste problema važno je da osoba što pre identifikuje, šta joj se dešava i aktivira se kako bi rešila problem. O anksioznim poremećajima u emisiji nam govori dr Sanja Marjanović, psiholog.